Spirometrija – Testiranje plućnih funkcija: Pulmo Sleep Eliksir✓

Spirometrija je standardni test koji doktori, najčešće pulmolozi, koriste kako bi izmerili koliko je optimalna funkcija pluća pacijenta, odnosno koliko su dobre njegove disajne funkcije.

Rezultati spirometrije pružaju podatke koji pomažu praćenje zdravstvenog stanja pluća i dijagnostifikovanje plućnih bolesti. Spirometrijski testovi tako otkrivaju mnoge korisne činjenice u vezi sa plućima i njihovim radom. 

Ćesta su pitanja pacijenata koji dobili uput za spirometriju ili smatraju da bi trebalo da je urade: Kako se radi spirometrija?, Da li je čitanje rezultata spirometrije od strane pacijenta preporučljivo i moguće?, Koje indikacije treba da postoje da bi se pacijent odlučio na spirometrijski test?

Odgovore na česta pitanja o spirometriji dajemo vam u nastavku teksta.

Šta je spirometrija?

Već smo naveli da je spirometrija test čiji rezultati obezbeđuju da steknemo sliku o radu pluća, ali kako tačno u tome uspeva, odnosno po kom principu radi? Spirometrijski test meri protok vazduha kroz pluća, kroz udisaj i izdisaj, utvrđujući tako i kapacitet pluća i potencijalne probleme u radu. 

Stručnije: spirometrijom se određuju plućni volumeni (ekspiratorni rezervni volumen, inspiratorni rezervni volumen, disajni volumen) i kapaciteti (inspiratorni kapacitet, vitalni kapacitet), kao i volumeni disajnih organa u funkciji vremena (forsirani ekspiratorni volumeni). Tokom forsiranog ekspirijuma dobija se vitalni kapacitet, koji se ovde obeležava kao forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspirijumski volumen tokom prve sekunde (FEV1) kao i brzine protoka u krivoj protok/volumen. 

Druge oznake koje se koriste u spirometriji, te ih valja poznavati su: VC –  vitalni kapacitet pluća i PEF – maksimalna brzina izduvavanja vazduha.

Kada treba otići na spirometrijski test – indikacije

S obzirom na to da je spirometrijski test specijalističkog tipa, on se radi kad se primeti problem sa funkcijom pluća, te ne spada u one testove koje bi svako morao da radi na određeni vremenski period. 

Dakle, kada lekar opšte prakse ili pulmolog  primete da postoje određene indikacije koje mogu ukazivati na neku vrstu problema sa plućima – uputiće osobu na testiranje spirometrijom.

Osim toga, osoba koja smatra da ima probleme sa disanjem može i lično zakazati spirometrijsko ispitivanje pluća u nekoj privatnoj klinici, ili obavestiti svog lekara o tome da smatra da mu je potrebno testiranje, te se uputiti na spirometriju.  

Spirometrija se koristi zarad dokazivanja ili otkrivanja: astme, hroničnog bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), plućnog emfizema i plućne fibroze. Doktori će prema određenim simptomima primetiti da postoje indikacije koje govore da je u pitanju neka od ovih bolesti (otežano disanje, gubitak daha, iskašljavanje..), te uputiti pacijenta na ovu dijagnostiku. 

Takođe, spirometrijski testovi obavezni su u cilji praćenja stanja kod pacijenata koji već boluju od ovakvih oboljenja.

Kako se pripremiti za spirometriju?

S obzirom na to da se uputstva za pripremu za spirometrijski test mogu razlikovati u zavisnosti od individualnih karakteristika pacijenta (na primer, ako je pacijent da određenoj terapiji, može biti preporučeno da je taj dan uzme ranije ili kasnije)  – savetujemo da se o načinu pripreme za spirometriju konsultujete sa doktorom.

Oni uglavnom savetuju da se nekoliko časova pre testa: ne puši, ne pije kafa i ne konzumira ništa što može da utiče na način disanja i kapacitet pluća. Naporne fizičke aktivnosti, obilni obroci, kao i zadihanost nastala pri užurbanom dolasku do ordinacije, takođe mogu da utiču na rezultate spirometrije. 

Kako se radi spirometrija?

Spirometrija je neinvazivna dijagnostička metoda, te potpuno bezbolna za pacijenta, a brzo se radi. Najčešće traje oko 10-15 minuta.

Spirometrijski test obavlja se pomoću aparata “spirometra”, u koji se diše ustima kroz cevku (čist usnik sa antibakterijskim filterom koji se postavlja na aparat), dok se nos drži začepljenim malom štipaljkom, kako bi se sprečila disajna funkcija ovog organa tokom testiranja. 

Osoba koja se testira treba da sedi ispravno, blago raširenih nogu na zemlji. Doktor specijalista pulmologije za vreme obavljanja testa daje instrukcije pacijentu o tome na koji način i kada treba da diše u cevku. 

Uputstva doktora koje se dobijaju pre rađenja testa i za vreme testiranja bi morala da budu potpuno ispoštovana kako biste dobili realne rezultate. To će najčešće biti sledeća uputstva: da se udahna ili izdahne najjače moguće, da se usne drže čvrsto na cevki kako vazduh ne bi proticao van spirometra i da duvate dok se pluća u potpunosti ne isprazne. 

Rezultati spirometrije i da li čitanje treba prepustiti pacijentu

Rezultati spirometrijskog testa obično neće stići istog trenutka kad ga budete radili, a čak i ukoliko ih dobijete odmah, ukoliko niste pulmolog – sva je šansa da nećete umeti da ih pročitate. Savetujemo da ni ne pokušavate, jer rezultati pokazuju nekoliko različitih vrednosti, koji zajedno mogu pokazati određenu dijagnozu, te njihovo čitanje prepustite lekaru. 

Takođe, reference testa razlikuju se s obzirom na: pol, godine, visinu i težinu testirane osobe, pa će jedino lekar specijalista znati da da relevantnu dijagnozu. Rezultat spirometrije smatra se normalnim ukoliko je 80% ili više faktora u okviru referentnih vrednosti. Kada je procenat FVC vrednosti manji – rezultati su smatrani abnormalnim i ukazuju na postojanje problema u plućnim funkcijama. 

Osnovne jedinice koje je korisno da znate ukoliko ste radili spirometriski test su: 

• FVC (Forced vital capacity) – Najveća količina vazduha koji se može izdahnuti nakon najdubljeg udisaja. Manje vrednosti od normalnih ukazuju da postoje ograničavajuće funkcije disanja. 
• FEV (Forced expiratory volume) – Koliko vazduha se može izdahnuti iz pluća u jednoj sekundi. Ovaj podatak pulmologu otvara mogućnost da utvrdi niz specifičnosti o disajnim problemima testirane osobe.  Niske FECV-1 vrednosti ukazuju na značajniju opstrukciju.

Koliko je spirometrija bezbedna?

Spirometrija se smatra vrlo bezbednom metodom dijagnostike. Neki ljudi posle testiranja mogu osetiti kratkotrajnu vrtoglavicu, drhtanje ili mučninu i to je kraj liste potrencijalnih nelagodnosti koje mogu biti izazvane testiranjem.

Spirometrija može da bude nebezbedna u slučaju da je osoba skoro imali anginu, srčani udar, nekontrolisani visok krvni pritisak, ili operaciju na glavi, stomaku, grudima ili očima. 

Nakon dijagnostike, ukoliko se utvrdi postojanje disajnog problema, doktor specijalista može preporučiti dalja testiranja ili metod lečenja, te prepisati neophodne lekove i druge stvari koje je poželjno primenjivati zarad kontrolisanja oboljenja. 

Aparati koji podstiču izlečenje i tretiranje disajnih oboljenja

Vazdušna zagađenja vrlo lako mogu podstaći ili pospešiti disajne probleme, te nemojte pušiti i prečišćavajte vazduh u prostorijama u kojima boravite pomoću efikasnog ozon generatora. Poboljšajte kvalitet vazduha koji udišete – ovo jednako prija osobama bez disajnih problema, koliko i onima koji imaju određene disajne probleme. 

Za određena disajna oboljenja, naročito plućne bolesti, vrlo je moguće da će biti preporučena oksigena terapija za koju se koristi koncentrator kiseonika koji obogaćuje vazduh kiseonikom, dok se za teža plućna oboljenja po potrebi i preporuci lekara, pored terapije lekovima, koriste i medicinski aspiratori.

Oslonite sa na Eliksir Medical i dopustite da bolničkom ili kućnom negom, ali i medicinskom opremom koju nudimo brinemo o Vašem zdravlju. Kao zdravstveni radnici sa velikim znanjem i iskustvom, razumemo koliko je svaki pacijent jedinstven i shodno tome nastojimo da pružimo najbolju individualnu negu za svakoga. Unapredite svoje zdravlje i posmatrajte kako vam se poboljšava kvalitet života!