Pulmo Sleep Centar Eliksir

Hrkanje je zvučni fenomen koji nastaje vibriranjem mekih tkiva usne šupljine i ždrela za vreme spavanja. Lečenje hrkanja je kompleksno i dugotrajno. Razlikujemo povremeno hrkanje, hronično I hrkanje bez patološke apneje i hrkanje kao popratni znak opstruktivne apneje (OSAS). Prestanak disanja za vreme spavanja – apneja u snu – u trajanju od nekoliko sekundi nomalna je pojava za vreme REM faze spavanja. Apneja u snu u trajanju od 10 sekundi i više kod odraslih ili 3 sekunde kod male dece znak je upozorenja. Učestalost apneja od 10 i više tokom jednog sata spavanja smatra se patološkim odnosno da postoji poremećaj sleep apneja.

Sleep apneja je prestanak disanja I /ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, koji traju duže od deset sekundi.

O prestanku akta disanja u toku sna ili hrkanju obično svedoče partneri pacijenata, jer sam pacijent se toga ne seća. Zbog svega ovoga, smanjuje se i dotok kiseonika, što može izazvati brojne tegobe.

Tipovi sleep apneje

• OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA (OSA), koja nastaje zbog delimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva u snu, uz prisutnu kontrakciju disajne muskulature.
• CENTRALNA SLEEP APNEJA (CSA), nastaje jer ne dolazi do disajnih pokreta,a samim tim I prestanka disanja zbog izostanka implusa koji centri za disanje šalju respiratornim mišićima u toku noći.
• MEŠOVITA SLEEP APNEJA prestavlja kombinaciju ovih dve vrsta.

Po stepenu, sleep apneja može biti:laka, srednje teška i teška.

Koji su faktori rizika za sleep apneu?

Kao najčešći faktori rizika za nastanak sleep apneje se mogu izdvojiti:

• Gojaznost,
• Pridružene srčane bolesti
• Pridružene bolesti
• hronična opstruktivna bolest pluća,
• neuromuskularne bolesti,
• hipotireoza,
• dijabetes tipa 2,
• šlog,
• plućna hipertenzija,
• Upotreba antidepresiva,
• alkohol,
• pilula za spavanje ,
• pušenje,
• Nedostatak koncentracije,
• česte promene raspoloženja,
• Spavanje tokom rada,
• Spavanje tokom vožnje,
• Seksualna disfunkcija.

Simptomi sleep apneje

• Hrkanje
• Prekidi sna
• Nemiran san
• Osećaj pritiska na grudni koš
• Pospanost u toku dana
• Izraženo znojenje
• Ujutru se probude umorni,
• Jutarnje glavobolje
• Smanjena koncentracija
• Zaboravnost
• Ćeste promene raspoloženja
• Seksualna disfunkcija.

Posledice ovog poremećaja su brojne: povišen krvni pritisak, koronarna bolest, infarkt srca i popuštanje srca, moždani udari, depresije. Svi ovi bolesnici imaju loš kvalitet života.

Kako se dijagnostikuje apneja?

Klinički pregled je neophodan ali ne i  dovoljan da bi se utvrdila vrsta I stepen poremećaja. Zbog toga je po pravilu neophodno napraviti merenje funkcije disanja u toku spavanja pomoću specijalizovanih aparata (polisomnografija).

Poligrafija je najbolja za najpreciznije postavljanje dijagnoze sleep apnee i uopšte respiratornih poremećaja tokom spavanja. Faktori koji se prate su disanje, pokrete grudnog koša i  abdomena (pomoću elastičnih pojaseva sa senzorima, saturacija i frekvenciju pulsa.

LEČENJE

Zavisno od vrste i stepena bolesti, bolest se može lečiti na nekoliko načina. Najčešća I najblaža vrsta terapijeje  se upotreba aparata koji preko posebnih maski koriste u snu koji se zove CPAP, i koji „diše umesto pacijenta“ u trenucima pauza u disanju. Ova terapija je dugotrajna, ali jako uspešna.

Da li imate apneju?

Brzi test za sleep apneju – postite link I odgovorite na pitanja kako bi znali da li postoji mogućnost da imate sleep apneju.

Ukoliko ste pozitivno odgovorili na tri i više pitanja, potrebno je da se obratite lekaru i uradite polisomnografiju. Za zakazivanje prvog pregleda I polisomnografije možete pozvati na 011/3752-752, 069/2282-900