Pulmo Sleep Centar Eliksir

Šta je dijabetsko ili dijabetesno stopalo? Kada govorimo o šećernoj bolesti ili o dijabetesu, tada zalazimo u domen endokrinologije. Dijabetesno stopalo je jedna od komplikacija šećerne bolesti, a to se manifestuje tako što pacijent ima promene na stopalu, koje su mekotkivne i koštane.

Ono što je veoma zabrinjavajuće, to je da ova bolest može da dovede do značajnih komplikacija, koje u najgorem slučaju mogu da rezultiraju amputacijom stopala.

Dijabetesno stopalo nastaje kao posledica periferne vaskularne bolesti i neuropatije.

Razlikujemo dva tipa dijabetesnog stopala:

• neuroishemijsko stopalo
• neuropatsko stopalo

Objasnićemo sada ova dva poremećaja, svaki ponaosob.

Naime, neuroishemijsko stopalo karakteriše narušena vaskularizacija uz neuropatiju. Kod neurotskog stopala, kao što sam naziv kaže, dominira neuropatija.

U ovim slučajevima, infekcija može da bude dodatni problem.

Kada je bolest u samom začetku, tada osoba gubi osećaje u stopalu, senzitivnost, tako da ne primećuje postojanje rana, povrede, ozlede, kao i razvoj ulceracija.

Bolest napreduje, tako da dolazi do poremećaja motorike, mišići stopala atrofiraju, tako da naposletku imamo stopalo koje je izgubilo svoj prvobitni oblik i deformisalo se.

Kod trećeg stepena su vidljive promene na koži stopala, i to tako što je koža suva pa lako puca, i onda se tako otvaraju vrata za razne infekcije, koje komplikuju celu situaciju kod pacijenta.

Ono što lekar vidi kao kliničku sliku jeste: ulceracije, ispucala koža stopala koja je i suva, deformisani prsti, atrofija mišića.

Pacijente zanima kako lekar postavlja dijagnozu dijabetesnog stopala. Pre svega, uzima se lična anamneza. Ovde je pre svega važno od kada pacijent boluje od dijabetesa, da li postoje karakteristični neurovaskularni simptomi, te da li je optimalna glikoregulacija ili nije.

Nakon toga, lekar će pregledati stopalo, pa će utvrditi da li postoje anatomske anomalije, kao i određeni deformiteti. Stopalo može imati poremećenu statiku, i opterećenja sa patološkim pritiscima na nekim delovima stopala. Tu mogu da se jave i određene promene, kao što su žuljevi, zadebljanje kože, ulceracija, kao i druge lezije.

Boja kože stopala može biti promenjena, izuzetno suva, da budu prisutne fisure, ragade i edemi.

Da bi se dijagnoza postavila kao takva, neophodno je da pacijenta pregledaju lekari različitih specijalnosti, kao što su ortoped, neurolog, vaskularni hirurg. O visini šećera u krvi, potrebno je da brine endokrinolog.

Kao što vidimo, tim lekara je uključen u dijagnostikovanje dijabetesnog stopala, ali i njegovo lečenje. Cilj je sprečiti komplikacije i izbeći scenario koji bi mogao dovesti do amputacije stopala.

Postoje faktori rizika koji ukazuju da ćete moći da dobijete dijabetesno stopalo, a to su pre svega, trajanje dijabesa kao bolesti, loša kontrola šećera u krvi, starost, pol, postojanje dijabetesne neuropatije, ateroskleroza krvnih sudova nogu. Faktori rizika su i loša cirkulacija, infekcija stopala, pušenje, trauma stopala.

Potrebno je da znate da je lečenje dijabetesnog stopala proces koji traje, da je komplikovan, pošto uključuje dosta postupaka i mera koje je neophodno sprovesti. Važno je da bude uključen čitav tim lekara, specijalnosti koje smo naveli u prethodnom delu, da bi lečenje bilo što uspešnije i lakše.

Važno je rizike za dobijanje dijagnoze dijabetesnog stopala svesti na minimum, a ako ono već postoji, tada pratiti savete lekara i učestvovati i sarađivati u lečenju. Jedan od načina lečenja je aparat koji se naziva vaskulator. U pitanju je hipobarična i hiperbarična komora za ekstremitet, dužine od jednog metra. Primenjuje se vakuum-kompresiona terapija.