Fizikalna terapija – vrste i efekti: Pulmo Sleep Eliksir✓

Fizikalna terapija podrazumeva metodu lečenja pri problemima koji ograničavaju kretanje, pravljenje bilo kakvih pokreta i obavljanje svakodnevnih aktivnosti, što narušava produktivnost i kvalitet života. Fizioterapija proizvodi efekte koji ublažavaju bol i olakšavaju funkcionisanje celokupnog lokomotornog sistema, naročito kada su u pitanju bolovi u leđima, teniski lakat, povremen bol u stopalu ili neugodan bol u ramenu.

S obzirom na složenost lokomotronog sistema, problemi koji nastaju u njegovom funkcionisanju su raznovrsni, što je uslovilo i usložnjavanje fizikalne terapije koja se primenjuje različito u zavisnosti od vrste problema.

Fizikalna terapija u svim svojim oblicima

Uz dijagnozu koji fizijatar postavi, prilaže se i uputstvo za određenu vrstu fizikalne terapije koja će optimalno uticati na stanje pacjenta, uz prisustvo i kontrolu od strane fizioterapeuta. U odnosu na fizičke agenske koje fizioterapija primenjuje, razlikuju se elektroterapija, kineziterapija, sonoterapija, magnetoterapija, fototerapija, laser, termoterapija, krioterapija i hidroterapija.

Elektroterapija

Elektroterapija je vrsta fizioterapije tokom koje se, u cilju lečenja, primenjuju neki oblici električne energije. Elektroterapija ima više različitih oblika.

Kada su u pitanju otoci, oduzetost nekog dela tela, reumatska ili bolna stanja, primenjuje se jednosmerna konstantna struja koja deluje na tkivo između postavljenih elektroda. Ovaj postupak u okviru elektroterapije je poznat kao galvanizacija.

Elektroforeza lekova je vid unošenja lekova u organizam putem konstantne jednosmerne struje koja omogućava da lek u najkraćem roku dospe do mesta povrede ili zapaljenja. Na ovaj način se postiže visoka koncentracija lekova i njihovo produženo dejstvo.

Dijadinamične struje su još jedan zastupljen oblik elektroterapije, a omogućavaju smanjenje edema i hematoma. Predstavljaju razne modulacije impulsivnog toka galvanske struje po obliku, frekvenciji i amplitudi. Imaju snažno analgetičko dejstvo koje se brzo postiže i traje nekoliko časova.

TENS (transkutana elektro-neuro stimulacija) je izuzetno delotvorna pri smanjenu bolova jer omogućava pacjentu da kontroliše hronični ili akutan bol, a samim tim i da smanji upotrebu analgetika bez ikakvih negativnih posledica. Bolovi u leđima, glavobolje, distorzija i kontuzija i migrene su samo neki od primera koje je preporučljivo lečiti TENS metodom.

Interferentne ili ukrštene struje proizvode efekat interferacije koji nastaje u tkivu kada se ukrste dva samostalna strujna kola. Uz korišćenje vakuuma, postiže se jača i bolja stimulacija krvotoka što smanjuje bol nastao usled nedovoljnog priliva kiseonika. Ova metoda lečenja ima primenu kod svih degenerativnih reumatskih oboljenja velikih zglobova kao što su kuk, koleno i rame, kao i kod cervikalnih i lumbalnih sindroma. Ovo je naročito korisna metoda za pacijente koji imaju ugrađen metal, zbog čega ne mogu da prime nijednu drugu vrstu struje.

Elektrostimulacija podrazumeva nadražaj strujom tačno odrešenog intenziteta, frekvencije i trajanja, u cilju podsticanja mišićne kontrakcije kod paretičnih mišića koji iz određenih razloga ne funkcionišu normalno.

Elektroterapija specijalnim rukavicama

Ova vrsta elektroterapije uključuje neposredni kontakt terapeuta i pacijenta, gde se tokom tretmana vrši i blaga manuelna masaža. Kontaktna površina je lako prilagodljiva podlozi, a moguća je i regulacija intenziteta elektroprocedure pritiskom na kožu ili povećavanjem tretirane površine.

Kineziterapija

Glavni instrumenti kineziterapije su pokreti, čijim se izvođenjem od strane terapeuta, ili samog pacijenta, ostvaruje značajno poboljšanje stanja obolelog dela tela. Pokreti su precizno osmišljeni i sistematizovani tako da deluju na određenu grupu mišića, dok istovremeno daje snagu celokupnom lokomotornom sistemu koji vremenom postaje pokretniji, stabilniji i zdraviji.

Ovaj vid terapije podrazumeva i izvođenje vežbi sa, ili bez otpora koje su naročito efikasne kada su u pitanju raznovrsna oboljenja lokomotornog sistema. Kineziterapija se može upražnjavati u bolničkoj, ili kućnoj nezi bolesnika.

Sonoterapija

Primena akustične energije u svrhu lečenja se naziva sonoterapija. Terapija podrazumeva koripćenje zvuka u svrhu lečenja. Ovaj (ultra)zvuk ljudsko uho ne može da čuje, jer je na manjoj frekvenciji od 16 Hz, tačnije, obično je između 0.75 i 3 MHz, pa je zbog toga reč o ultrazvuku.

Sonoterapija se primenjuje tako što se problematični deo tela premaže gelom koji omogućava normalno funkcionisanje aparata, a zatim se ultrazvučna glava prinosi i lagano prevlači preko obolelog dela.

Jačine frekvencije se podešava u skladu sa bolešću, pa ultrazvuk može imati manju ili veću snagu prodiranja kroz kožu. Efekti sonoterapije ubrzavaju zarastanje pokidanih tetiva i ligamenata, a uz to ublažavaju bol. Ova terapija se neretko koristi i kod preloma, jer u zavisnosti od jačine frekvencije, ultrazvučni talasi mogu da dođu do kostiju, a posledica je njihovo brže zarastanje.

Posttraumatska stanja kod povrede mekih tkiva, mišića i ligamenata, stanja posle preloma kostiju, sportske povrede, Dipitrenova kontraktura, edemi i hematomi, neuralgije i ožiljci su samo neki od slučajeva u čijem lečenju je poželjno primeniti sonoterapiju.

Magnetoterapija

Magnetoterapija je vrsta fizikalne terapije koja se primenjuje u lečenju osteoporoze, frakture, kontrakture, sportskih povreda, reumatskih oboljenja, psorijaze i radikulopatije. Deluje tako što smanjuje bol kada se na obolelo mesto centrira magnetno polje. Velika prednost magnetoterapije je u tome što se može koristiti i kod pacijenata koji imaju ugrađen metal u telu, što je najčešće slučaj kod operacije kuka ili kolena.

Nasuprot prednostima koje ima u navedenim slučajevima, magnetoterapiju treba izbegavati kod pacjenata koji imaju ugrađen pejsmejker, pate od kancerogene bolesti ili su skloni krvarenju i zapaljenskim procesima u organizmu.

Dužina i intenzitet magnetoterapije se određuje individualno, prema specifičnostima oboljenja svakog pacijenta. Magnetna polja se prilikom tretmana mogu primenjivati posebno, zajedno ili naizmenično. U svakom slučaju, zahvaljujući niskoj frekvenciji tkiva se blago tretiraju i tako podstiču na brže obnavljanje.

Fototerapija

Fototerapija je fizikalna terapija koja u lečenju primenjuje svetlost, tačnije ultraljubičaste talase sunčevog spektra dobijene iz veštačkog izvora. Izlaganje ovakvom zračenju mora biti strogo kontrolisano od strane lekara ili stručnog lica. Fototerapija se najčešće koristi pri lečenju psorijaze, atopskog dermatitisa, ekcema, parapsorijaze i drugih sličnih oboljenja. Intenzitet fototerapije se određuje u skladu sa vrstom oboljenja, a priprema za fototerapiju uključuje i pregled dermatologa koji određuje fototip kože.

Za vreme trajanja tretmana, pacijent stoji u kabini i nosi zaštitne naočare koje su obavezne tokom zračenja. Posle tretmana je moguća pojava crvenila na koži i blagog peckanja, što se tretira kao normalna posledica fototerapije. Dovoljno je primeniti sredstvo za umirivanje kože, nakon čega iritacija nestaje.

Fizikalna terapija laserom

Ova vrsta terapije se izvodi emitovanjem malih laserskih zraka putem plastičnih sondi koje se pričvršćuju na bolno mesto. Terapija je potpuno bezbolna, iritacije ne postoje, a sve što pacijenti osećaju je povremeno, blago peckanje tokom samog tretmana. Laseroterapija se primenjuje kada su problem bolovi u leđima, vratu, mišićima, kao i kod zapaljenja kostiju i tkiva. Efektna je i kod istegnuća, uvrtanja i uganuća zglobova.

Intenzitet i trajanje terapije laserom zavise od zdravstvenog stanja i ozbiljnosti povrede. U najvećem broju slučajeva, za poboljšanje stanja i prve pozitivne efekte je potrebno nekoliko tretmana.

Termoterapija

Termoterapija podrazumeva lečenje toplotom, kroz upotrebu lekovitog blata, peska, vode, toplotnih lampi ili laserskih visokofrekventnih zračenja koja se pretvaraju u toplotnu energiju.

Glavna svrha ovakvog vida lečenja je stimulacija organizma i širenje krvnih sudova, a toplota koju pacijenti osećaju je prijatna, dok je neprijatno peckanje potpuno isključeno kao mogućnost.

Temperatura kojom se greje telo je obično između 50 i 60 stepeni Celzijusa, a ukupno trajanje tretmana je oko dvadeset minuta. Ovaj tretman nije preporučljiv onima koji imaju krvarenja, pate od oboljenja srca, pluća ili malignih oboljenja. Artritis, prelom, uganuće i spondiloza su neka od stanja tokom kojih je poželjno primeniti teroterapiju.

Krioterapija

Dok mnoge vrste fizikalne terapije ima uticaj na proširenje krvnih sudova, kod primene krioterapije se događa sasvim suprotno. Njena glavna funkcija je sužavanje krvnih sudova, a optimalno dejstvo ostvaruje kod akutnih stanja i zapaljenja, gde smanjuje osećaj bola i otoke.

Krioterapija se može izvoditi na više različitih načina, a neki od njih podrazumevaju potapanje celog tela u ledenu vodu, masažu ledom ili nanošenje posebnog spreja na telo. Najčešće se koristi kod svežih povreda i preloma, dok su upravo sportisti njeni najčešći korisnici. Razlog je taj što krioterapija brzo zaustavlja krvarenja, smanjuje otok i osećaj bola.

Hidroterapija

Ova vrsta fizikalne terapije podrazumeva tretiranje tela vodom, odnosno podvodnu masažu koja stimuliše organizam i poboljšava stanje celog lokomotornog sistema. Vrlo je efikasna kod lečenja sportskih povreda, poboljšanja cirkulacije i ublažavanja raznih bolova. Terapija se izvodi tako što terapeut mlaz vode usmerava na tačno određene delove tela, dok čitavo telo ne bude izmasirano pod uticajem mlaza vode. Hidroterapija obično traje oko 30 minuta, a odličan je vid relaksacije sportista i fizičkih radnika.

Svaki od navedenih vidova fizikalne terapije je precizno osmišljen, a njihova primena dolazi u obzir samo u prisustvu lekara ili fizioterapeuta. Optimalno dejstvo se postiže isključivo instrukcijama lekara i praćenjem saveta fizioterapeuta, koji su naši glavni saveznici u borbi protiv lokomotornih oboljenja.