Transplantacija bubrega – pre i posle presađivanja: Pulmo Sleep Eliksir✓

Od sredine devetnaestog veka, kada je Ričard Brajt prvi put pisao o bolesniku sa terminalnom slabošću bubrega, pa sve do ranih šezdesetih godina ovog veka, bilo je malo nade za bolesnike sa bubrežnom slabošću.

Dijaliza bubrega, kao novi metod u lečenju, spasila je život stotinama hiljada obolelih od bubrežne insuficijencije. Dijaliza bubrega se i danas usavršava do te mere da omogućava bolesnicima ne samo da žive duže već i da se solidno rehabilituju i kvalitetnije žive.

Ipak, dijaliza ne može u potpunosti da zameni sve kompleksne funkcije bubrega.

Iako dializa bubrega predstavlja jedan od načina da omogućimo ovim organima da pravilno filtriraju sve toksine koje unosim hranom i pićem, njena dugoročna primena postaje “mač sa dve oštrice” – delujući porozno na druge organe, poput kostiju i mišića.

Iz ovog, ali i mnogih drugih razloga – mnogi se odlučuju na radikalne mere kao što je transplantacija bubrega. Opšte je prihvaćeno mišljenje da uspešna transplantacija bubrega omogućava najviši kvalitet života bolesnicima sa terminalnom bubrežnom slabošću. 

Međutim, pre nego što pređemo na priču o samoj transplantaciji, hajde da se bolje upoznamo sa funkciojm koju bubrezi vrše i kakvu oni ulogu imaju u održavanj normalnog života.

Bubrezi – filter bez kog ne možemo da živimo

Bubrezi su dva relativno mala organa u slabnskom delu ledja, a sastavljeni su od bezmalo 2 miliona sitnih jedinica, u nauci poznatih kao nefroni. Osnovne funkcije bubrega su izlučivanje otpadnih proizvoda metabolizma, uklanjanje viška vode i elektrolita, regulisanje kiselosti krvi i regulisanje krvnog pritiska – praktično svih loših tečnosti koja se iz našeg organizma izbacuje kao mokraća.

Bubrezi funkcionišu i kao filter za krv. Kroz njih svake minute prolazi jedna petina krvi koju srce ispumpa. Oni luče i hormone koji učestvuju u izgradnji crvenih krvnih zrnaca, kalcijuma i fosfora.

Kroz bubrege prođe oko 180 litara tečnosti dnevno!

Veći deo tečnosti koja se filtrira u bubrezima se preko malih kanalića (tubula) vraća nazad u krv, za druge korisne procese, dok se “otpadna” tečnost usmerava u bešiku.

Bubrezi mogu sasvim solidno da održavaju ravnotežu u organizmu čak i kada obavljaju samo petnaestak procenata svoje normalne funkcije, ali kada se ta funkcija smanji na 10% i niže – nastupa terminalna bubrežnja insuficijencija.

Teminalna bubrežna insuficijencija i njeno lečenje

Kao rezultat nemogućnosti bubrega da izlučuju toksične supstance u urin, ovi štetni produkti metabolizma nagomilavaju se u krvi, što ima ozbiljne posledice po zdravlje. Simptomi koji se tom prilikom javljaju i ukazuju na bubrežne slabosti jesu:

• Brzo zamaranje
• Bol u grudima
• Gubitak apetita
• izmenjen ukus hrane
• Svrab i/ili modrice
• Otoci na telu
• Grčevi
• Mučnina i povraćanje
• Značajno smanjenje seksualne funkcije

U početnim fazama mnogih bubrežnih oboljenja simptomatologija često ume da bude veoma oskudna, a fizički nalaz često normalan. Tek detaljniji pregled i određena laboratorijska i radiološka ispitivanja mogu pokazati prisustvo oboljenja bubrega. U lečenju terminalne bubrežne slabosti danas nam na raspolaganju stoje tri metode:

1. Hemodijaliza – prečišćavanje krvi pomoću posebnih mašina i filtera
2. Peritoneumska dijaliza – dijaliza bubrega preko trbušne maramice
3. Transplantacija, odnosno presađivanje bubrega

Sve tri metode su komplementarne i jedan bolesnik tokom lečenja najčešće sukcesivno koristi dve, ređe i sve tri metode lečenja. Daljim tekstom obratićemo se jendom od najefektinih ali i njaradiklanihij metoda lečenja bolesti bubrega, a to je transplantacija.

Biopsija bubrega kao krajnji vid dijagnostike

Biospija bubrega je neophodna za pravovremeno postavljanje dijagnoze i adekvatnu terapiju. Kada bubreg ne funkcioniše kako treba ili se pogoršava njegova funkcija, često je potrebno uraditi biopsiju. Ona se radi pod lokalnom anestezijom i uz ultrazvučnu kontrolu.

Većina bolesnika je smatra manje neprijatnom od vađenjazuba.

Transplantacija bubrega i njene prednosti

Transplantacija bubrega se smatra najprihvatljivijom metodom lečenja terminalne bubrežne slabosti. Prednosti transplantacije organa u odnosu na dijalizu jeste u:

• Efikasnijem izlučivanju toksina, 
• Moućnost hroničnihbkomplikacija je svedena na minimum, 
• Predušređuje se infekcija žuticom, 
• Poboljšava se sveukupno zdravstveno stanje i snaga što znači i 
• Brži povratak normalnom životu – radu, putovanjima, druženjima…
• Povratak seksualne funkcije i plodnosti

Posle prve posttransplantacione godine, koja je najkritičnija za dugoročnu funkciju bubrega, presađeni bubreg funkcioniše kod 90-95% bolesnika koji su imali živog davaoca i oko 80-85% kod bolesnika koji su imali “kadaveričnog” davaoca.

Kod manjeg broja bolesnika, razlog neuspeha transplantacije su hirurške komplikacije (tromboza krvnih sudova i dr.) koje se javljaju u neposrednom postoperativnom toku. U drugim slučajevima radi se o akutnom ili hroničnom odbacivanja presađenog bubrega.

Dugoročnost funkcije koju nosi presađivanje bubrega zavisi od vrste davaoca bubrega (živ ili peminuo) i stepena tkivne podudarnosti između davaoca i primaoca. 

Tako, na primer, deset godina nakon što je urađena transplantacija bubrega, organ uzet od žive osobe funkcioniše oko 75%, dok kod bolesnika koji su dobili bubreg kadaveričnog davaoca – ima oko 40-50% funkcije.

Najduže zabeleženo funkcionisanje presađenog bubrega do sada jeste 35,5 godina.

Kako protiče operacija bubrega?

Transplantacija bubrega je danas skoro rutinaksa operacija bubrega koja obično traje oko 2 ili 3 sata. Bubreg se stavlja na desnu ili levu stranu donjeg trbuha. Krvni sudovi bubrega vezuju se na krvne sudove bolesnika, a mokraćovod na mokraćnu bešiku.

U mokraćovodu se radi sigurnijeg i lakšeg prolaska mokraće ostavlja jedna savitljiva cevčica (stent) koja se obično odstranjuje tri nedelje posle transplantacije (ambulantno, neoperativnim putem – cistoskopijom).

Uobičajeno je da se posle operacije javljaju bolovi u predelu reza i lako povišena temperatura, koja je vezana za samu operaciju ili za primenu imunosupresivne terapije.

U operativnoj rani se ostavlja dren koji odvodi krv ili limfukoja se skuplja oko bubrega i uklanja se posle nekoliko dana. U mokraćnu bešiku se stavlja kateter koji omogućava lakši izlazak mokraće iz bešike.

Na vrat bolesnika stavlja se kanila preko koje se primaju terapija i infuzioni rastvori. Ova kanila ne smeta previše bolesniku i obično se uklanja nekoliko dana posle transplantacije bubrega.

Potencijlni problemi nakon transplantacija bubrega

Danas se transplantacija bubrega smatra najboljim metodom lečenja terminalne bubrežne slabosti. Ipak, za transplantaciju su vezani izvesni rizici i problemi i bolesnik mora biti vrlo jasno upoznat sa njima, da bi na osnovu toga, u dogovoru sa svojim najbližima, doneo odluku o transplantaciji.

Najčešći rizici tokom transplantacija bubrega su kao i kod svih drugih operacija vezani za opštu anesteziju i komplikacije u neposrednom postoperativnom toku kao što su krvarenja, tromboze vena, embolije pluća, infekcije rane, ali mogu biti i nešto ozbiljniji.

1. Akutno odbacivanje organa nakon transplantacija bubrega 

Akutno odbacivnje organ se javlja zato što odbrambeni sistem organizma bolesnika prepoznaje presađeni bubreg kao strano telo i pokušava da ga odbaci. Da bi se to sprečilo bolesnikmora stalno uzimati imunosupresivne lekove.

Ipak, relativno veliki brojbolesnika iskusi bar jednu epizodu akutnog odbacivanja, posebno tokom prvih nekoliko meseci posle transplantacije.

Znaci akutnog odbacivanja su porast telesne temperature, bol u leđima i otok u predelu presađenog bubrega i smanjenje količine izlučene mokraće.

Za hronično odbacivanje, iako se ono nekim merama i lekovima može usporiti, ne postoji efikasan lek.

• Afunkcija presađenog bubrega

Kod malog broja bolesnika može doći do afunkcije presađenog bubrega koja je najčešće uzrokovana hirurškim komplikacijama, kao što su tromboze krvnih sudova bubrega, komplikacije na mokraćnim putevima i dr.

U ovakvim situacijama skoro redovno (u preko 90% slučajeva) je potrebno novom operacijom odstraniti presađeni bubreg iz organizma. Ovakve komplikacije neće biti smetnja za ponovnu transplantaciju kada se bolesnik oseti sposobnim za nju.

• Infekcije

Lekovi koji se uzimaju posle transplantacija bubrega smanjuju odbrambene sposobnosti organizma pa je učestalost svih infekcijaveća nego inače, posebno u ranom posttransplantacionom periodu (u prvih šest meseci).

Ove infekcije su znatno teže nego kod drugih osoba i ponekad mogu ugroziti život bolesnika. Najčešće se radi o bakterijskim nfekcijama mokraćnih puteva i virusnim infekcijama.

Posttransplantacioni tok i život sa transplantiranim bubregom

Odmah po izlasku iz operacione sale, bolesniku se kolor-doplerom ultrazvučno pregleda transplantirani bubreg kako bi se utvrdilo da li postoji cirkulacija. Analize krvi i mokraće rade se svakodnevno sve do izlaska iz bolnice.

Kod 1/3 bolesnika period oporavka funkcije bubrega traje tri nedelje.

Kod bolesnika koji su primili bubreg od živog davaoca bubrežna funkcija se, po pravilu, uspostavlja i mokraća izlučuje već na operacionom stolu.

Kod kadaverične transplantacije često je potrebno sačekati nekoliko dana da bi se uspostavila funkcija bubrega. Za to vreme će se raditi hemodijaliza ili peritoneumska dijaliza bubrega.

Život kod kuće nakon što je obavljena transplantacija bubrega

Ako je posttransplantacioni tok prošao bez komplikacija, otpust kući se može očekivati najranije deset dana posle transplantacije pa sve do tri nedelje nakon nje. Pre otpusta, bolesnik se obučava zauzimanje lekova, a pri izlasku dobija potrebnu terapiju za mesec dana a kod kuće bi trebalo da mu se pruži sva potrebna nega!

Prekid uzimanja lekova ili njihovo neredovno uzimanje dovodi uvek do akutnog odbacivanja presađenog bubrega koje se može završiti i gubitkom njegove funkcije.

Neki lekovi za glavobolju i druge bolove mogu da imaju nepoželjne intereakcije sa imunosupresivnim lekovima, u koje vaš lekar mora biti upućen.

Prvih mesec dana posle transplantacije

Tokom prvog posttransplantacionog meseca bolesnik kod kuće treba da kontroliše telesnu temperaturu i krvni pritisak dva puta dnevno, telesnu težinu jednom dnevno i da vodi zabeleške o dnevnom unosu tečnosti i količini izlučene mokraće. Poželjno jeda unos tečnosti budetoliki da dnevno rezultira sa oko tri litra mokraće. 

U slučaju pojave znakova akutnog odbacivanja presađenog bubrega (porast temperature, bol i otok..) ili infekcije bolesnik treba odmah da se javi u transplantacioni centar.

Kontrolni pregledi su u početku dosta česti

Kontrolni pregledi nakon transplantacija bubrega obavljaju se dva puta nedeljno tokom prva tri meseca, a posle se učestalost pregleda polako smanjuje tako da posle prve posttransplantacione godine bolesnik na kontrolu dolazi jednom mesečno, a kasnije jednom u tri meseca. 

Cilj ovih čestih pregleda je da se navreme otkrije akutno odbacivanje, koje se najčešće dešava u 3-6 meseci posle transplantacije, i da se pažljivo odredi doza imunosupresivnih lekova.

Imunosupresivi – moćni lekovi protiv odbacivanja presađenih organa

Tokom boravka u bolnici, nakon što je obavljeno presađivanje bubrega, medicinsko osoblje podučava bolesnika režimu i načinu uzimanja imunosupresivnih lekova, koji sprečavaju da telo odbaci novi bubreg kao strani organ. Lekovi koji se obično uzimaju da bi se sprečilo odbacivanjesu: 

• Pronizon, 
• Neoral 
• Imuran i
• Celcept 

Nažalost, svaki od ovih lekova ima neželjena dejstva koja zavise i od doze leka. Kako vreme posle transplantacije odmiče, doze lekova se smanjuju pa su i ova neželjena dejstva manje izražena.

Prevelika koncentracija leka u krvimože dovesti do oštećenja bubrega,a premala koncentracija do odbacivanja presađenog organa.

Dijeta i život sa presađenim bubregom

U prvom posttransplantacionom mesecu poželjno je da bolesnik unosi onoliko tečnosti koliko obezbeđujednevnu količinu od oko tri litra mokraće. Kasnije unos tečnosti treba da prati osećaj žeđi. 

Ako bolesnik ima otoke ili otežano diše, trebalo bi da smanji unos tečnosti i da se posavetuje sa lekarom. 

U početku je apetit pojačan zbog uzimanja lekova pa se bolesnik mora kontrolisati da ne bi naglo i prekomerno povećao telesnu težinu. Kod uzimanja hrane mora se voditi računa o njenoj mikrobiološkoj ispravnosti. Infekcije putem hrane se najčešće vezuju za uzimanje termički nedovoljno obrađene hrane, hrane sa kojom se nije higijenski rukovalo i nepranog voća i povrća.

Posle transplantacija bubrega preporučuje se dnevni proteinski unos od 0,55 do 1 gram/kg telesne težine U prvim mesecima posle transplantacije savetuje se izbegavanje veće količine slatkiša.

Kako većina bolesnika posle transplantacija bubrega ima povišenu koncentraciju lipida (holesterol i trigliceridi) u krvi, savetuje se smanjeni unos masne hrane, iznutrica i jaja.

Treba ograničiti unos soli i kalijuma a pojačati koncentracije kalcijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina D ali i drugih vitamina i minerala.

Fizičko vežbanje ublažava neke neželjene efekte imunosupresivnih lekova kao što su slabljenje mišića, povećanje masnoće u krvi, gojaznost, povišen krvni pritisak i osteporoza. Korisno je vežbati svakodnevno, uz postepeno i pažljivo povećanje inteziteta vežbi.

Šta želimo da Vam pokažemo ovim malim vodičem?

Cilj ovog vodiča je da bolesnicima pruži potpunije informacije o transplantaciji bubrega. Verujemo da će uz pomoć ovih informacija bolesnik sa svojim najbližima lakše doneti odluku da se u našoj zemlji ili u inostranstvu podvrgne ovoj metodi lečenja bubrežne slabosti.

Prva uspešna transplantacija bubrega urađena je 23.12.1954. godine u Bostonu. Do sada je u svetu ukupno urađeno oko 600.000 transplantacija, a broj bolesnika koji čeka na novi bubreg je oko 150.000.

Nadamo se da će kontinuiran i brz napredak u oblasti transplantacione medicine i nege bolesnika u bliskoj budućnosti dalje poboljšati rezultate presađivanja bubrega i da će boljom organizacijom ovo lečenje biti dostupnije većem broju bolesnika u našoj zemlji.

Realno je očekivati da će sa najnovijom generacijom imunosupresivnih lekova, koji nam danas stoje na raspolaganju, rezultati koje nosi transplantacija bubrega biti još bolji a bezbrižni životni vek pacijenata duži i bezbrižniji.