Šta je multipla skleroza i kako je kontrolisati: Eliksir✓

Multipla skleroza je autoimuna bolest, odnosno potencijalno onesposobljavajuća bolest mozga i kičmene moždine, tj. centralnog nervnog sistema. Kod ove bolesti, ljudski imuni sistem napada zaštitni omotač koji pokriva nervna vlakna i izaziva probleme sa komunikacijom između mozga i ostatka tela.

Kada je u pitanju bolest kao što je multipla skleroza simptomi variraju i zavise od samog oštećenja živaca koji su pogođeni. Pojedinci mogu izgubiti mogućnost hoda, dok drugi mogu da dožive duge periode remisije bez ikakvih novih simptoma.

Lečenje multiple skleroze može pomoći da se modifikuje tok bolesti i da se kontrolišu simptomi multiple, ali lek za multiplu sklerozu ne postoji. U daljem tekstu saznajte koji su glavni simptomi i uzroci nastanka ove autoimune bolesti, kao i to da li i kako se leči multipla skleroza.

Multipla skleroza – simptomi i posledice koje prate bolest

Znakovi i simptomi multiple skleroze mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe i tokom bolesti, kao i u zavisnosti od toga koji deo nervnih vlakana je pogođen. Simptomi bolesti često utiču na kretanje, pa su onima koji boluju od multipla skleroze neretko potrebna invalidska kolica kako bi se kretali i vodili život kakav zaslužuju.

Kada je u pitanju multipla skleroza posledice invaliditeta su najekstremnije. Multipla skleroza ne mora potpuno da oduzme mogućnost kretanja, ali se simptomi bolesti uglavnom ogledaju u slabosti jednog ili više udova koji se obično javljaju na jednoj strani tela.

Takođe, oni koji boluju od ove bolesti neretko imaju osećaje električnog udara koji nastaju uz određene pokrete vrata, naročito savijanjem prema napred.

Neki od simptoma multiple skleroze su i umor, tremor, nedostatak koordinacije, nestabilan hod, vrtoglavica, nesvestica, ispresecan govor, nemogućnost začeća… Pojedinci mogu da potpuno ili delimično izgube vid, obično na jedno oko.

Poseta lekaru na vreme može mnogo da olakša samo stanje pacijenta, stoga ukoliko primetite neki od simptoma, obavezno se obratite stručnjaku – neurologu, logopedu, fizijatru, psihijatru, kliničkom psihologu, radiologu, oftamologu, kako biste blagovremeno dobili dijagnozu i počeli sa lečenjem.

Koji su uzroci multiple skleroze?

Tačan uzrok multiple skleroze još uvek nije poznat. Smatra se da je u pitanju autoimuna bolest kod koje imuni sistem tela napada sopstvena tkiva, sam kvar imunog sistema uništava masnu supstancu koja oblaže i štiti nervna vlakna u mozgu i kičmenoj moždini (mijelin).

Kada je zaštitni mijelin oštećen, poruke koje putuju duž živca se mogu ili usporiti ili potpuno blokirati. I nerv može biti oštećen sam. Ne postoje jasno utvrđeni dokazi zašto se multipla skleroza javlja kod jednih ljudi, a ne kod drugih, ali istraživanja navode da su žene sklonije oboljenju i to u periodu oko tridesete godine.

To nikako ne mora da znači da se ova bolest ne može javiti ranije ili kasnije i kod muškaraca, a smatra se da se javlja u periodu između 16 i 55 godine. Pretpostavlja se da su geni glavni uzročnici i to ukoliko su u pitanju srodnici prvog reda. Zapravo to je i jedan od najvećih faktora rizika.

Faktori rizika kod nastanka multiple skleroze

Pored genetike, pola i starosne granice, postoji lista faktora rizika koji mogu povećati razvoj multiple skleroze i to su:

• određene infekcije – razni virusi su povezani sa pojavom multiple skleroze;
• rasa – beli ljudi, posebno oni severnog porekla, izloženiji su većem riziku da obole od multiple. Ljudi koji su afričkog, azijskog ili indijanskog porekla imaju najmanji rizik za razvoj ove bolesti;
• klima – multipla skleroza je češća u zemljama sa umerenom klimom (Kanada, severni deo SAD-a, Novi Zeland, Australija, Evropa);
• pušenje – u poređenju sa nepušačima, svi pušači kojima se jave prvi simptomi multiple skleroze su skloniji da razviju i drugu fazu bolesti;
• vitamin D – nizak nivo vitamina D u organizmu, kao i niska izloženost sunčevoj svetlosti može da bude povezan sa većim rizikom da se oboli od multiple;
• određene autoimune bolesti – bolest štitne žlezde, upalna bolest creva ili dijabetes tipa 1.

Blagovremena dijagnostika multiple skleroze za adekvatnije lečenje

Za multiplu sklerozu se kaže da je “najveći imitator” u neurologiji, jer ne postoji sepcifičan dijagnostički test za ovu bolest, pa je pre dijagnostike potrebno da se isključe sve moguće alternative. Danas se dijagnoza multiple skleroze postavlja dva meseca od kontakta pacijenta sa lekarom, u skladu sa svetski prihvaćenim kriterijumima.

Sama dijagnoza se uspostavlja na osnovu detaljnog promatranja kliničke slike i brojnih nalaza dopunskih pregleda. Na pitanje kako se otkriva multipla skleroza odgovor je magnetna rezonanca. 

Uz pomoć magnetne rezonance glave i kičmene moždine, i analize cerebrospinalne tečnosti, odnosno likvora, moguće je uspostaviti dijagnozu ove autoimune bolesti i početi sa lečenjem na vreme.

Kako se leči multipla skleroza i da li je moguć potpun oporavak?

Kada je u pitanju multipla skleroza lečenje i tretmani se obično fokusiraju na ubrzavanje oporavka od napada, jer za autoimunu bolest kao što je multipla skleroza lekovi ne postoje. Neki ljudi imaju blage simptome, pa kada se pojave prvi znaci multiple skleroze posete lekare, konsultuju se sa stručnjacima, pa im neretko lečenje nije ni potrebno.

Lečenje napada multiple skleroze podrazumeva korišćenje kortikosteroida, oralno ili intravenski. Takođe, razmena plazme se može koristiti u lečenju ove autoimune bolesti, kada se tečni deo vašeg dela krvi uklanja i odvaja od krvnih ćelija. Zatim se krvne ćelije pomešaju sa rastvorom proteina, te se vraćaju u telo pacijenta.

Ako se bolest dijagnostikuje blagovremeno, postoje mnoge terapije za modifikovanje ove bolesti koje nose značajne rizike po zdravlje, ali mogu da uspore širenje bolesti. Pored medicinskog lečenja koje se razlikuje od pacijenta do pacijenta, moguće je opredeliti se i za lečenje multiple skleroze prirodnim putem, ukoliko stepen bolesti to dozvoljava.

Veoma je bitno osloboditi telo, um i organizam od stresa, koji samo potpomaže brži razvoj bolesti. Iz tih razloga je idealno posećivati lekovite banje i odmarati, kako bi se sam organizam opustio i bio spreman na lečenje ove autoimune bolesti.

Naime, kada je u pitanju multipla skleroza ishrana koja podrazumeva post na sokovima se savetuje svim bolesnicima, jer sokovi vraćaju energiju i potrebne vitamine organizmu, te je upravo konzumiranje sokova jedan od načina na koji će se postepeno oporavljati imuni sistem onih kojima je dijagnostikovana multipla skleroza.

Ono što se svakako preporučuje svima su fizička aktivnost i masaže, koje su neretko neophodne obolelima kako bi se brže i lakše navikli na ortopedska pomagala. Pored navedenog, hidroterapija i obloge su nešto što je prilikom lečenja ove autoimune bolesti neizostavno.

Ukoliko primetite bilo koji znak koji može da ukaže na multipla sklerozu, i ako postoji bilo koji vid rizika da ova autoimuna bolest napadne vaš organizam, obavezno posetite lekara i odradite potrebne analize. Za svaki vid lečenja je potrebno konsultovati se sa stručnjacima, poslušati njihove savete i blagovremeno proveravati stanje svog organizma.