Pulmo Sleep Centar Eliksir

Demencija je pojam kojim obeležavamo proces opadanja mentalnih sposobnosti, koji je dovoljne jačine da ometa svakodnevni život. Gubitak pamćenja, odnosno Alchajmer, najčešći je tip demencije. 

Ukoliko želite temeljnije objašnjenje toga šta je demencija, kako nastaje demencija i kako izgleda lečenje demencije, kao i briga o dementnoj osobi – pokušaćemo da vam približimo ovo stanje u narednim redovima i na taj način vam predstavimo sve što može da bude predmet vašeg interesovanja u vezi sa demencijom. 

Šta je demencija?

Demencija nije bolest, već termin koji opisuje grupu simptoma povezanih sa gubitkom pamćenja i drugih veština važnih za razmišljanje, koji štete sposobnosti osobe da obavlja svakodnevne aktivnosti. Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije (od 60 do 80% slučajeva demencije je Alchajmer).

Vaskularna demencija, koja je posledica moždanog udara, je drugi najčešći tip demencije. Postoje i druga stanja koja su odgovorna za pojavu simptoma demencije, kao što su vitaminski deficiti u organizmu ili problemi sa štitnom žlezdom. Ipak, demencija se najčešće pojavljuje kao stanje tipično za Alchajmerovu bolest i nakon moždanog udara. 

Koji su simptomi demencije?

Simptomi demencije mogu značajno varirati, od osobe do osobe i od stanja do stanja. Ipak, da bi se zaključilo da određena osoba pati od demencije, ona mora imati barem dva simptoma sa spiska:

• Gubitak memorije
• Poremećaji u komunikaciji i jezičkim veštinama
• Oštećenje sposobnosti za fokusiranje i obraćanje pažnje
• Poremećaji rezonovanja i prosuđivanja
• Menjanje vizuelne percepcije

Dementne osobe mogu imati pamćenje kratkog roka, problem sa brigom o stvarima kao što su torba i novčanik, plaćanjem računa, planiranjem i spremanjem hrane, pamćenjem o dogovorenom vremenu, a i gubljenjem.

Mnoge demencije su progresivne, što znači da se simptomi manifestiju polako, a vremenom postaju sve gori i češći. Zato je važno da se već pri pojavi prvih simptoma ode kod doktora, a ne da se ignorišu. Rana dijagnoza može odlično uticati na lečenje demencije, kojom ćemo se detaljnije baviti u kasnijim delovima teksta.

Uzroci demencije – kako nastaje demencija?

Demencija je uzrokovana štetom nanetom moždanim ćelijama. Ova šteta uzrokuje problem komunikacije neurona (moždanih ćelija) međusobno. Kada neuroni ne mogu međusobno komunicirati normalno – razmišljanje, ponašanje i osećanja mogu biti problematični.

Mozak ima mnoge distinktivne regije, a svaka od njih odgovorna je za različite funkcije (na primer – memorija, prosuđivanje i motorika). Kada je neuronu naneta šteta u određenoj regiji, ta regija ne može obavljati svoju funkciju normalno. 

Različiti tipovi demencije su povezani sa različitim tipovima štete nanete ćelijama u različitim regijama mozga. Na primer u Alchajmerovoj bolesti, visoki nivoi određenih proteina unutar i izvan neurona otežavaju ćelijama u mozgu da komuniciraju međusobno. Regija mozga zadužena za pamćenje obično je prva koja se ošteti. Zato je upravo gubitak pamćenja jedan od najranijih simptoma Alchajmera. 

Dok je većina promena u mozgu trenutna i vremenom se pogoršava, problemi sa pamćenjem i rezonovanjem uzrokovani ovim stanjima, mogu se poboljšati vremenom, posebno kada je njihov uzročnik: 

• Depresija
• Nuspojava
• Alkoholizam
• Problemi sa štitnom žlezdom
• Deficit vitamina

Rizici i prevencija demencije

Neki faktori rizika, kao što su godine i genetika, ne mogu se promeniti. Istraživanjima, specijalisti i dalje tragaju za stepenom uticaja drugih faktora na moždano zdravlje i prevenciju demencije. Rezultati nekih od istraživanja koja su do sada obavljena, sugerišu da je prevencija može biti delotvorna brigom o kardiovaskularnom i fizičkom zdravlju, kao i poboljšanjem ishrane.

Takođe, pokazano je da prevencija u vidu redovnih fizičkih aktivnosti, izbegavanja aktivnog i pasivnog pušenja, kao i unosa alkohola, može biti delotvorna. U rizične faktore ubraja se i: depresija, socijalna izolacija, kognitivna neaktivnost, kao i izlaganje stresnim situacijama.

Dijagnoza demencije 

Pre nego što istražimo kako funkcioniše lečenje demencije, važno je i da vidimo kako se to postavlja dijagnoza demencije. Ne postoji test koji može da pokaže da neko ima demenciju. Doktori postavljaju dijagnozu demencije na osnovu temeljnog pregleda, istorije bolesti, labaratorijskih testova i karakteristika simptoma. 

Doktori mogu odrediti da li je osoba dementna sa visokom sigurnošću.  Ipak, teško je postaviti dijagnozu o tome o kojoj se tačno vrsti demencije radi, jer simptomi i moždane promene mogu varirati i menjati se. 

U nekim slučajevima, doktror može postaviti dijagnozu “demencija” ali istovremeno ne precizirati tip demencije. Zato dementna osoba treba da ode i na pregled kod doktora specijaliste – neurologa. 

Lečenje demencije i briga o dementnoj osobi

Kada je u pitanju lečenje demencija je vrlo kompleksno stanje. Lečenje demencije zavisi od njenog uzroka i tipa. U slučaju najprogresivnije demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, ne postoji lek i tretman koji može usporiti ili zaustaviti njeno napredovanje. Ipak, postoje lekovi koji privremeno mogu poboljšati simptome. 

Uglavnom se isti lekovi koji se koriste za tretiranje Alchajmera koriste i za ublažavanje simptoma najrazličitijih tipova demencije. Terapije bez lekova takođe mogu pomoći pri lečenju demencije u određenim slučajevima. 

Do efektivnog lečenja demencije i napretka na ovom polju dolazi se uvećanjem fonda za istraživanje i povećanjom participacijom u kliničkim ispitivanjima. Zato savetujemo da svaka dementna osoba treba da uzme učešće u proverenim, zvaničnim kliničkim ispitivanjima, ukoliko joj se za tako nešto ukaže prilika. Ovo je jedini put do napretka na polju lečenja demencije. 

Briga o dementnoj osobi – pomoć oko dementne osobe uglavnom je neophodna

Obzirom da dementne osobe vremenom gube mnoštvo sposobnosti neophodnih za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, važno je brinuti o njima i posvetiti im se na sasvim adekvatan način.

Briga o dementnoj osobi podrazumeva raznovrsne aktivnosti. To može biti jednostavno, kada je dovoljno kvalitetno provođenje vremena sa dementnom osobom. Ipak, ako je demencija napredovala i ima većih simptoma, pomoć oko dementne osobe može uključivati i aktivnosti kao što su: presvlačenje, priprema i serviranje hrane, kontrola propisanih lekova i ne prepuštanje dementne osobe “sebi samoj” generalno.

Danas su retki oni koji imaju dovoljno vremena da se u potpunosti posvete brizi o dementnoj osobi, zbog svakodnevnih obaveza koje moraju obavljati, a život sa dementnim osobama ume da bude izazovan. 

Zato je važno edukovati se o demenciji i tako je bolje razumeti. Eliksir tim nudi profesionalnu kućnu negu za stare i dementne osobe i tu je da pruži svu potrebnu brigu vašim najbližima.